Budimo realni, tražimo nemoguće – cilj Orlova su Olimpijske igre

Ovo su pravi Orlovi. Moćni kada je najvažnije, kada se lomi, kadri da izbace Sloveniju, godinama selekciju iz svetskog Top 10. Kontinuitet je ta čarobna reč koja je nedostajala sprskom rukometu. Posle mnogo lutanje, promena selektora svake godine, pokazalo se da je Toni Đerona pravi čovek na pravom mestu.

Trend povratka nekada trofejnog sporta na staze stare slave nagovešten je u Zrenjaninu protiv Francuza u januaru 2021. godine. Renesansa Orlova je malo zastala u Segedinu. Suočeni sa desetkovanim sastavom skrhani korona virusom i paklenim rivalima u grupi, supersilama Francuskom i Hrvatskom, Srbija nije mogla do druge faze na Evropskom prvenstvu.

Slovenija je bila prekretnica. Da nismo prošli, bila bi propast. Ne bi nas bilo na drugom vezanom Svetskom prvenstvu, posle propuštanje šampionata 2021. u Egiptu. Preduslove za velike domete su bil tu – svi su bili zdravi. Nema naša selekcija taj luksuz, kao recimo Hrvatska na Evropskom prvenstvu, da ima 30 igrača u rosteru. Svaki izostanak je bolan. Videlo se koliko nam znači Petar Đorđić, koliko smo opasniji u napadu kada Šapčanin ispaljuje projektie sa više od 10 metara. Dejan „Banda“ Milosavljev je pokazao da je svetski krem među golmanima, da uz Vladimira Cuparu, još samo verovatno Španija ima bolji tandem čuvara mreže (Vargas i Korales). Videlo se koliko nam znači kapiten Nemanja Ilić. Šta tek da kažemo o specijalisti za igru u odbrani – Iliji Abutoviću.

Svi su bili tu, i rezultat nije izostao. U dvomeču sa Slovenijom, pokazalo se Srbija može da igra lepršavo u napadu (34 gola u Celju), ali i da dobije meč na rovovsku borbu gde je svaki gol zlata vredan (trijumf sa 23:20 u Kragujevcu). Golmani su pola tima u savremenom rukometu, a Milosavljev je dokazao zašto je zvezde Berlina, zašto je činio čuda sa Vardarom (ima titulu šampiona Evrope iz 2019. godine).

ĐEKIĆ I NIKOLIĆ DOSTOJNE ZAMENE ZA KUKIĆA I ORBOVIĆA

Znali smo da imamo dobre golmane, krila, da je Dragan Pešmalbek veliko pojačanje na crti, da je udarni tandem bekova, Lazar Kukić i Petar Đorđić. Dobili smo u Kragujevcu i Đorđa Đekića. Nije mlad, u najboljim godinama je, ima 28 godina, ali je „ozbiljan“ rukomet počeo da igra tek od skoro. Posle subotičkog Spartaka i avantura u Skandinaviji, u norveškom Bodeu, finskom Koksu, između te dve zemlje branio je boje izraelskog Ramhat Hašrona, stigao je u zimus u veoma jaku francusku ligu. Doveo ga je na šest meseci Đerona u Šartr. Odmah je zaigrao odlično i dobio dvogodišnji ugovor u Kreteju.

Nije ga bilo na Evroskom prvenstvu. Po dolasku u Segedinu je oboleo od virusa korona, pa nije dočekao debi za Orlove na velikom takmičenju. Kada su Slovenci zaustavili Lazara Kukića, Đekić je preuzeo stvar u svoje ruke. Nije ga demoralisao promašeni zicer, kada mu je Klemen Ferlin odbranio udarac. S dva gola u finišu je bio „iks“ faktor u velikom preokretu Srbije. Ta dva pogotka zlata vredna bili su mu debitantska u dresu reprezentacije na zvaničmim utakmicama. Nije mogao da bira bolje trenutke kada će da se upiše u listu strelaca u crvenom dresu.

14.00: (1,70) Holandija (8,00) Portugalija (2,55)

Osim Đekića, koji će biti dostajna zamena za vođu ove generacije Lazara Kukića, u Kragujevcu smo dobili i Jovicu Nikolića. Znalo se koliko je talentovan, da je ubedljivo najbolji igrač u Srbiji, da je lider Vojvidine, verovatno novog-starog šampiona naše zemlje. Kada nije išlo Orbovića na desnom beku, hrabro je Lala preuzimao odgovornost, iskoristio poverenje Tonija Đerone, ulazio u „meso“ Slovenaca. Postigao je dva gola u nastavku (tri ukupno), kada je bila kriza u napadu, poveo je Orlove do velike pobede. Iako ima 21 godinu, već sada je spreman da bude prva opcija i legitimni naslednik Marka Vujina na poziciji levorukog bombardera. Za njega vreme radi, sledeće sezone igraće u najjačem šampionatu na svetu, Bundesligi, u dresu Veclara.

Jovica Nikolić (©Starsport)

Rukometaši rastu, igraju u sve jačim klubovima, a reprezentacija će od toga sigurno da „pokupi“ kajmak. Đekić ostaje u Francuskoj, Nikolić se seli u Veclar, Dragan Pešmalbek će dres Nanta da zameni za Vespremov i boriće se za titulu šampiona Evrope. Mladi Uroš Borzaš igraće Ligu šampiona sa norveškim Elverumom, a videćmo kako će se odvijati stvari sa Lazarom Kukićem. On je jesenas potpisao za Meškov, standardnim učesnikom evropske elite, ali posle političke nestabilnosti i izbacivanja Belorusa iz Lige šampiona zbog rata u Ukrajini, ostaje da se vidi da će nekadašnji igrač Partizana put Bresta ili će da ostane u Benfiki gde igra sjajno u tandemu sa Petrom Đorđićem.

ATMOSFERA JE KLJUČ, SVI SU U SLUŽBI KOLEKTIVA

Nema više Pandorinih kutija, svađa, trvenja kao nekad. Igrači srećni dolaze na pripreme, željni da se pokažu u dresu reprezentacije. Nije sramota da iskusni igrači greju klupu ili tribine. Svi su u službu kolektiva. Nemanja Zelenović skoro deceniju igra u Bundesligi, ali je treći izbor na poziciji desnog beka. Tiboru Ivaniševiću nije bilo poniženje da bude treći izbor u Segedinu i to posle bolesti Milosavljeva. Vladimiru Cupari ne pada na pamet da pita Đeronu zašto nije branio u Kragujevcu...Nema nezadovoljnih u reprezentaciji.

"Došao sam da poginem. Imao sam neki dodatni motiv. Ni sam ne znam šta mi se to dogodilo. Želeo sam puno. Drago mi je što sam dao doprinos. Srećan sam što igram sa ovim momcima. Patio sam ranijih godina kada nisam mogao da igram za reprezentaciju, iskren je bio junak pobede u Kragujevcu, Dejan Milosavljev posle pobede nad Slovenijom.

18.00: (1,22) Crna Gora (11,0) Grčka (5,20)

Naš najiskusniji igrač Ilija Abutović se nadovezao na ove reči Milosavljeva.

„Ovo je posebna emocija kada se igra za nacionalni dres. Prija mi da budem u selekciji, ovo je jedna zdrava ekipa, što se vidi na terenu“, rekao je povratnik u nacionalni tim.

Oni što ide u prilog su i godine reprezentativaca. Spadamo u mlađe selekcije. Najstariji igrač je Ilija Abutović sa 33, slede Nemanja Ilić i Petar Đorđić sa po 31 godinom, ostali nisu zagazali u četvrtu deceniju, na pragu su, u naboljim godinama – Bogdan Radivojević, Mijailo Marsenić, Vanja Ilić, Vladimir Cupara, Miloš Orbović, Darko Đukić, nešto mlađi Stevan Sretenović, Lazar Kukić i Dragan Pešmalbek, a tu je i mladi talas koji čine Jovica Nikolić sa 21 i Uroš Borzaš sa 22. Biseri, Stefan Dodić i braća Cenić, kucaju na vrata najboljeg tima.

ŽREB, PA SVETSKO PRVENSTVO KAO ULAZNICA ZA PARIZ 2024.

Kao što kaže Konstrakta u pesmi koja će predstavljati Srbiju na Evroviziji – „Šta ćemo sad?"

„Igrali smo pod pritiskom, ova pobeda nam mnogo znači za budućnost“, istakao je selektor Đerona posle meča.

I zaista, da nije bilo eliminacije Slovenaca, pitanje je šta bi bilo i sa španskim stručnjakom, da li bi nastavio da vodi Srbiju.

Čudesni Milosavljev, pakleni finiš Orlova, Srbija ide na Svetsko prvenstvo

Junak Milosavljev: Izbacili smo reprezentaciju koja je među 10 na svetu

Zorman: Srbija nas je iznenadila, šansu smo propustili u Celju

Ono što dolazi je žreb za Svetsko prvenstvo 2. jula u Katovicama. Srbija je izvesno obezbedila bar šest utakmica na Svetskom prvenstvu u Poljskoj i Švedskoj. Sistem takmičenja je takav da su 32 reprezentacije podeljene u osam grupa i da će po tri iz svake da se ukrštaju sa rivalima iz naredne grupe. Sigurno će nam dođi neki autsajder, pa je druga runda izvesna. Tada sledi ono pravo, bitka za četvrtfinale i kvalifikacije za Olimpijske igre 2024. godine.

19.00: (1,40) Makedonija (8,50) Češka (3,60)

Nije Srbija još kadra da napadne svetski vrh, da se bori za medalju, ali Pariz bi mogao da bude cilj i kruna ove generacije. Ulazak među osam na SP nije nedostižno. Najbolje četiri reprezentacije su već etablirane godinama, a to su Danska, Švedska, Francuska i Španija. U drugom ešalonu su Hrvatska i Norveška, a zatim slede Nemačka, Island, Portugalija, Mađarska, nadolazeća Holandija i Crna Gora kao prijatna iznenađenja na EP. Od vanevropskih selekcija najjači je Egipat, polufinalista Olimpijskih igara u Tokiju. Ostali su daleko od svetskog vrha. Ako je mogla Portugalija da izbori Olimpijske igre prošle godine, može i Srbija za dve godine u Gradu svetlosti.

Orlovi sui izbacili Sloveniju, koja jeste u slobodnom padu na poslednjim prvenstvima, ali koja je u skoro nepromenjenom sastavu igrala polufinale Evropskog prvenstva 2020. godine u premijernom takmičenju pod komandom Ljubomira Vranješa. Deset igrača iz te selekcije izašli su kao poraženi protiv Orlova u Celju i Kragujevcu.

Parola budimo realni, tražimo nemoguće mogla bi da se primeni i na Srbiju. Jasno je da niko od igrača ne želi da poleti, da je i Đerona posledično oprezan, ali u vazduhu se oseća da ova selekcija može da uradi nešto veliko u naredne dve godine.

„Olimpijske igre u Parizu su cilj. Sada imamo još tri godine da se pripremimo za to i moram reći da je san svakog sportiste da učestvuje na najvećem takmičenju. U Evropi su kvalifikacije za Olimpijske igre izuzetno teške. Tim će 2024. godine biti četiri godine zajedno i to je trenutak kada reprezentacija može da postigne nešto veliko“, rekao je Đerona u novogodišnjem intervjuu za Mozzart Sport.

BARAŽ ZA SVETSKO PRVENSTVO RUKOMETAŠA (REVANŠI)

Subota

Mađarska - Izrael 31:22 (15:13) /prvi meč: 33:32/

Hrvatska - Finska 36:22 /prvi meč: 34:21/

Srbija - Slovenija 23:20 (10:8) /prvi meč: 34:31/

Island - Austrija 34:26 /prvi meč: 34:30/

Farska Ostrva - Nemačka 27:33 (16:15) /prvi meč: 26:34/

Nedelja

14.00: (1,70) Holandija (8,00) Portugalija (2,55) /prvi meč: 33:30/

18.00: (1,22) Crna Gora (11,0) Grčka (5,20) /prvi meč: 23:25/

19.00: (1,40) Makedonija (8,50) Češka (3,60) /prvi meč: 24:24/

***kvote su podložne promenama